Kada bi trebalo posetiti neurologa?

Zdravlje i lepota Zdravlje i lepota

Koliko je moždani udar ozbiljna bolest najbolje govori to što je treći uzrok smrtnosti u svet, a prvi uzrok invaliditeta. Takođe, neurolozi tvrde da je vodeći uzrok demencije. Evo zašto svaki neurolog posebnu pažnju pridaje šlogu i kako se bori od udara ove bolesti. Posebno je zahtevno biti neurolog u Beogradu, jer to podrazumeva da su vam pacijenti svi građani Srbije.

Šta je moždani udar?

Moždani udar, ili kako ga u narodu zovu šlog je zapravo oštećenje mozga. Nastaje tako što dolazi do začepljenja krvnog suda koji vodi kiseonik i hranljive materije do mozga. Ovo se dešava u najvećem broju slučajeva, tačnije u 85 posto slučajeva i tada govorimo o ishemijskom moždanom udaru. Neurologu nije stran ni ređi, ali ništa manje opasan ni hemoragijski ili krvareći moždani udar. On, jednostavnim jezikom govoreći, nastaje kada se krv izlije u mozak, pucanjem nekog krvnog suda. Neurolog, ali i bolesnik će ga prepoznati po jakoj glavobolji, povraćanju i ukočenošću vrata. Ono što je problem sa ovakvom vrstom udara jeste što se ona u mnogim slučajevima ne dijagnostikuje na vreme, a samim tim se povećava i broj smrtnih ishoda. Ukoliko se primeni specifična terapija-tromboliza, koja podrazumeva otapanje ugruška, šanse za preživljavanje se povećavaju. Ali sve pod uslovom da se u roku od 3-4 sata od pojave prvih simpotoma javite lekaru.

Šlog kao uzrok invaliditeta

Kako predstavlja jedan od glavnih uzroka pevremene smrtnosti, tako je i, prema tvrdnjama neurologa, vodeći uzrok invaliditeta. Osobe koje su doživele šlog na svom telu osećaju posledice. Njihovi pokreti su ograničeni, a mnogi su i potpuno nepokretni. To podrazumeva da im je potrebna tuđa pomoć non-stop. Oporavak nakon šloga zato može biti veoma skup. Ono što ne ide na ruku, jeste i podatak neurologa, da je u zemljama u razvoju broj moždanih udara u porastu.

Lečenje i prevencija-šta preporučuje neurolog u Beogradu?

Posledice moždanog udara leče se medikamentima, ali se često uključuje i fizikalna terapija, kako bi se bolesnik rehabilitovao i smanjio posledice šloga. Kada je do šloga već došlo neurolozi jedino tako mogu da pomognu. Međutim, ono što je savet neurologa jeste da pokušamo sami da preupredimo da do šloga ne dođe. Zato se mnogo govori o prevenciji. Zapravo mnogi neurolozi je ističu u prvi plan. Protiv nekih faktora rizika se ne možemo boriti kao što su: pol-muškarci su više na udaru, starost, nasledni faktori. Ipak, postoje i faktori na koje značajno možemo svojim stilom života uticati. Zdrava i raznovrsna ishrana, bez masnoće može očuvati naše krvne sudove. Kako je gojaznost jedan od rizika za nastajanje moždanog udara, naročito je važno voditi računa o kilogramima. U tome može da vam pomogne i redovna fizička aktivnost, koju će vam savetovati svaki neurolog. Kako pušenje oštećuje krvne sudove, jasno je da ovom navikom sami sebi diktirate tempo bolesti. Alkohol takođe utiče na povišenje krvnog pritiska i samim tim pojavu šloga. Izlišno je reći da su ove dve stvari suvišne, naročito ako se nalazite u rizičnoj grupi. Takođe, osobe sa povećanim rizikom moraju biti disciplinovane i redovno proveravati krvni pritisak, nivo masnoća i holesterola u krvi, kao i nivo šećera. Ukoliko su navedeni parametri van granica, neophodno ih je lečiti, tačnije držati pod kontrolom. Redovnu terapiju propisaće lekar, a vaše je samo da je se pridržavate. Kada je reč o izboru lekara, pomoć možete potražiti pretražujući internet unošenjem reči: neurolog u Beogradu ili jednostavno neurolog I grad koji vama odgovara.

Srodni tekstovi:

Kada bi trebalo posetiti neurologa?

Šta je moždani udar?

Šlog kao uzrok invaliditeta

Lečenje i prevencija-šta preporučuje neurolog u Beogradu?

ŽENSKA TORBA ZA PLAŽU: BEZ OVIH PET STVARI NE KREĆITE NA KUPANJE

Šta uraditi sa ušteđevinom u vreme inflacije

Koliko danas generalno zarađuju kozmetički saloni?

Najefikasniji načini grejanja danas