Ko je bio Čak Beri?

Čarls Edvard Anderson Beri, poznatiji kao Čak Beri, zauvek je promenio tok muzike spajajući bluz i sving u novi zvuk koji će postati sinonim za rokenrol. Rođen 18. oktobra 1926. godine u Sent Luisu, u afroameričkoj porodici srednje klase, još kao dete pokazivao je talenat za muziku. Pevao je u crkvenom horu, a gitara mu je postala verni saputnik još u tinejdžerskim godinama.

Njegov prvi javni nastup bio je u Gimnaziji Samner, ali mladalačke greške su ga odvele u popravni dom, gde je proveo tri godine zbog oružane pljačke. Po izlasku iz zatvora, zaposlio se u fabrici „Dženeral Motorsa“ i kao frizer, ali muzika je ostala njegova prava strast. Prvi plaćeni nastup imao je tek u svojoj 26. godini, ali je ubrzo postao jedan od najuticajnijih muzičara svih vremena.

Čovek koji je oblikovao rokenrol

U ranim pedesetim godinama prošlog veka, Beri je sa svojim bendom Johnnie Johnson Trio svirao u lokalnim klubovima, stvarajući jedinstven stil koji je spajao bluz, kantri i ritam i bluz. Godine 1955. u Čikagu je upoznao legendarnog bluz muzičara Madija Votersa, koji ga je povezao sa producentom Leonardom Česom iz „Chess Records“. Beri im je predstavio svoju verziju kantri pesme „Ida Red“, koja je ubrzo postala hit pod novim nazivom " target="_blank">„Maybellene“. Singl je prodat u više od milion primeraka i dostigao prvo mesto na Bilbordovoj R&B listi.

Njegova muzika odjeknula je širom Amerike, a mladi su u njegovim pesmama prepoznali nešto novo i uzbudljivo. Dok su se klubovi punili, Beri je svojim pesmama poput „Roll Over Beethoven“, „Rock and Roll Music“ i „Johnny B. Goode“ definisao zvuk jedne generacije. Neki su se pitali zašto peva o tinejdžerima, a on im je jednostavno odgovarao: „Ne pevam o sebi, pevam o ljudima koji me slušaju.“

Rokenrol ikonama bio je uzor

Berijev uticaj na svet muzike bio je ogroman. Bitlsi, Rolingstonsi i Stivi Vonder su ga otvoreno navodili kao jednog od svojih ključnih uzora. Džon Lenon je rekao: „Ako biste rokenrolu dali drugo ime, mogli biste ga nazvati Čak Beri.“ Bob Dilan ga je opisao kao „Šekspira rokenrola“, dok je Stivi Vonder isticao da je on jedini pravi kralj ovog žanra.

Njegove pesme su bile više od puke zabave – one su predstavljale način oslobađanja i bunt protiv ustaljenih normi. Beri je bio umetnik koji je kroz jednostavne, ali moćne stihove i zarazne rifove pričao priče koje su mladi želeli da čuju. Njegova pesma „Johnny B. Goode“ postala je jedna od najprepoznatljivijih gitarskih pesama svih vremena, a inspiraciju za nju Beri je delimično pronašao u sopstvenom životu.

Uspon, pad i ponovno uzdizanje

Beri je uživao ogromnu popularnost, ali i burnu karijeru. Godine 1959. uhapšen je pod kontroverznim „Menovim zakonom“ zbog navodnog prevoza maloletnice preko državnih granica. Osuđen je na zatvorsku kaznu, što je na trenutak zaustavilo njegov uspon. Nakon izlaska iz zatvora 1963. godine, vratio se muzici i objavio hitove poput „No Particular Place to Go“ i „You Never Can Tell“.

Iako je kasnije bio suočen sa pravnim problemima, uključujući optužbe za utaju poreza i postavljanje skrivenih kamera u ženskim toaletima svog restorana, Beri je nastavio da svira i nastupa širom sveta. Njegova sposobnost da inspiriše publiku ostala je nepromenjena, a mnogi mladi muzičari sanjali su da podele binu sa njim.

Čovek koji je svirao do poslednjeg daha

Beri je bio poznat po svom zaštitnom znaku – „pačjem hodu“ (duck walk), koji je slučajno osmislio još kao dete. Prvi put ga je izveo na sceni u Njujorku, a od tada je postao deo njegovog jedinstvenog stila nastupa.

Nagrada „Gremi za životno delo“ dodeljena mu je 1984. godine, a 1986. godine postao je jedan od prvih muzičara primljenih u Rokenrol kuću slavnih. Njegova pesma „" target="_blank">Johnny B. Goode“ lansirana je u svemir 1977. godine na NASA-inim „Vojadžer“ sondama, kao deo zlatne ploče sa zvucima Zemlje, namenjene eventualnim vanzemaljskim civilizacijama.

Do poslednjih dana života, Čak Beri nije prestao da svira. Najavio je album „Chuck“ na svoj 90. rođendan, planirajući ga kao poklon svojim obožavaocima, ali nije doživeo njegovu realizaciju. Preminuo je 18. marta 2017. godine u svom domu u Misuriju, ostavljajući za sobom nasleđe koje i dalje inspiriše generacije muzičara.

Rokenrol živi zauvek

Nakon Berijevog odlaska, muzičari širom sveta su mu odali počast. Mik Džeger, Kit Ričards, Brus Springstin i mnogi drugi istakli su koliko je njegov doprinos bio neprocenjiv. Leni Kravic je možda najbolje sažeo osećanja svih kada je rekao: „Niko od nas ne bi bio ovde bez tebe.“

Čak Beri nije izmislio rokenrol, ali ga je oblikovao na način koji će večno živeti u srcima ljubitelja muzike. Njegova priča je priča o talentu, istrajnosti i neizbrisivom pečatu koji je ostavio u muzičkoj istoriji.

Srodni tekstovi:

Kako najbolje samostalno oprati tepih? Mnogo truda kod kuće ili jednostavno – pravac tepih servis

Poslednje tople dane i zrake sunca Miholjskog leta u oktorbu, mnogi od nas koriste za generalno sređ...

Detaljnije

Šta se dešava sa cenom sobnih vrata na tržištu?

Tržište sobnih vrata je veoma veliko što se tiče modela, materijala, boja dezena, ali ...

Detaljnije

Topla preporuka fizijatra svim roditeljima-bez opterećenja dečije kičme suviše teškim školskim rančevima

Naročita pažnja kod dece uzrasta od sedam do deset godina poklanja se pravilnom razvoju kičme, stoga...

Detaljnije

Koji su najbolji suncobrani za kafiće?

Vlasnici restorana i ugostiteljskih objekata najbolje znaju koliko su suncobrani važan element uređe...

Detaljnije