Vesti između laži i propagande: Ovaj čovek je najveći „umetnik“ tabloidnog novinarstva

"Naši čitaoci su fašisti, koji ne vole manjine i levičare, plaše se Rusa - i nikako ne žele da čitaju ozbiljne vesti". Retko kada ćete čuti novinara ili urednika koji će ovako brutalno govoriti o svojim čitaocima. Ipak, to je od reči do reči za svoju publiku rekao ozloglašeni urednik britanskog tabloida "San" ("The Sun") Kelvin Mekenzi, koji se ne može nazvati ocem tabloidnog novinarstva, ali je sigurno najveći "umetnik" valjanja u medijskom blatu.

Mekenzi je 1981. godine preuzeo kormilo najčitanijeg britanskog tabloida, gde je za deceniju urednikovanja uspeo da pomeri granice zdravog razuma i profesionalne novinarske etike. Iako su vesti bile sumanute, a često i potpune izmišljotine, čitanost "Sana" nikada nije padala dok je on bio šef, što možda i potvrđuje njegovu izjavu sa početka teksta.

Najpoznatije "Sanove" naslovne strane i vesti

Mekenzi je beskrupulozno i okrutno birao vesti koje je "San" objavljivao. Njegov bezobziran stav prema vesti kao informaciji došao je do izražaja tokom Folklandskog rata između Velike Britanije i Argentine. 

Kada su Britanci torpedovali argentinsku laku krstaricu "General Belgrano", nakon čega su u hladnim vodama južnog Atlantika živote izgubila 323 mornara, Mekenzi je lično osmislio najpoznatiju naslovnu stranu u živopisnoj istoriji "Sana". Preko cele strane, crnim slovima na beloj pozadini, pisalo je "GOTCHA" ("Imamo te"), uz fotografiju broda koji tone. 

To je i među patriotski orijentisanim Britancima ocenjeno kao bezosećajan potez, dok je Mekenzi kasnije branio taj naslov rečima da je izuzetno ponosan na njega, kao i da je uvek dobro kada neprijatelji ginu.

To je samo jedan naslov u moru laži i izmišljotina koje je Mekenzi plasirao. Među njima je naravno bilo i nekoliko smešnih, poput urnebesnog "Fredi Star mi je pojeo hrčka". Tada je na naslovnoj strani, ispod izjave koja kao da je ispala iz nekog vica, objavljena potpuno izmišljena priča kojom je poznati britanski komičar optužen da je pojeo glodara svoje devojke nakon što se gladan vratio sa nastupa. Kasnije je otkriveno da je besna devojka Fredija Stara iz osvete prodala tu priču Mekenziju, a njegovi novinari se nisu čak ni potrudili da provere tu priču.

Pored tendencioznog izveštavanja i laži, upakovanih tako da vam privuku pažnju na trafici, "San" je u vreme njegovog urednikovanaj obeležila i vatrena podrška politici kontroverzne premijerke Margaret Tačer - "Čelične dame".

Kada su zbog Tačerkine politike privatizacije izbili masovni štrajkovi rudara širom zemlje, Mekenzi je spremio naslovnu stranu na kojoj se nalazila tendenciozna fotografija sindikalnog vođe Artura Skargila sa podignutom rukom, na kojoj izgleda kao da pozdravlja masu nacističkim pozdravom. Ispod naslova je ogromnim slovima bilo ispisano "Mine Fuhrer" - igra rečima gde "Mine" ima dvostruko značenje - na engleskom znači rudnik, dok na nemačkom predstavlja način na koji su se nacistički generali obraćali Hitleru. Radnici u štampariji su odbili da štampaju tu naslovnu stranu.

Ipak, najveća mrlja u Mekenzijevoj karijeri bilo je "izveštavanje" sa nesreće na stadionu Hilzboro u Šefildu. U tragičnom incidentu koji se desio 15. aprila 1989. godine, 96 osoba je poginulo na početku meča zbog prenatrpanosti tribina na utakmici između Liverpula i Notingem Foresta.

"San" je tada na naslovnoj strani objavio naslov "ISTINA", sa sledećim podnaslovima - Neki navijači su džeparili mrtve, Neki navijači su urinirali na hrabre policajcije, Neki navijači su tukli spasioce koji su davali veštačko disanje. Mekenzi je sam napisao taj naslov, na osnovu lažnih vesti i nepotvrđenih glasina koje su mu poslali njegovi novinari.

Zbog te naslovne strane "San" je i dan danas u Liverpulu poznatiji pod nazivom "Scum" ("Bagra" ili "Ološ"), i ne prodaje se u tim krajevima Velike Britanije. Tradicija je čak zaživela i na društvenim mrežama, gde ljudi objavljuju fotografije dok sakrivaju primerke novina u prodavnicama, spaljuju ih ili ih bacaju u đubre.

Nepopravljivi kasapin vesti

I pored svega Mekenzi se nikada nije pokajao zbog svega što je radio. "San" je napustio 1994. godine, nakon čega se selio od redakcije do redakcije, jedno vreme pokušavajući da izgradi karijeru na televiziji. 

Najbolji način da zaključimo priču o "umetniku" tabloidnih vesti je da čujemo šta je jednom prilikom sam Mekenzi, praveći se naivan, rekao o svom radu u "Sanu".

- Kada sam ja objavljivao te vesti, to nisu bile laži. To su bile sjajne priče, za koje se kasnije ispostavilo da nisu istina - a to nije isto. Zašto bi mene trebalo da bude stid?

Srodni tekstovi:

Provodite vreme napolju zajedno sa vašom bebom

Ubrzo nakon rođenja poželjno je da beba što više vremena provodi na svežem vazduhu. To...

Detaljnije

Važnost Specijalizovanih Agencija za Prevoz Pokojnika: Siguran i Dostojanstven Prenos Tela

Gubitak voljene osobe je duboko emotivan trenutak u životu, a organizacija prevoza tela preminule os...

Detaljnije

Zdrave oči za jasniji pogled na svet

Oči nisu samo ogledalo duše, već i jedan od najvažnijih alata, preko kojih dolazimo do saznan...

Detaljnije

Zdraviji izbor prerade sirovog voća bez dodavanja šećera

Opšte je poznato da pripremanje namernica a pre svega zimnice od svežeg voća ima potrebu doda...

Detaljnije